Odležavanje i razblaživanje rakije

Rakija se razblažuje posle odležavanja od šest nedelja do tri godine na temperaturi od 15 do 20°C. Ovaj proces možemo i da ubrzamo ako je čuvamo na višim konstantnim temperaturama. Prilikom odležavanja, sudove (staklene) treba napuniti 80% zapremine i povremeno otvarati radi provetravanja.  

Posle perioda odležavanja treba precizno izmeriti početnu jačinu alkoholmetrom. Da bi precizno izmerili moramo ustanoviti da li alkoholmetar meri 12 R°, 15°C ili 20°C temperaturu destilata i pravilno korigovali izmerenu jačinu alkoholmetrijskim tablicama (tablica za alkohometar T20°C). Voda i rakija treba da budu na istoj temperaturi kako ne bi došlo do zamućenja rakije. Koristiti destilovanu ili redestilovana voda i ovaj proces vršiti u etapama. Razblaženu rakiju treba hladiti da se stabilizuje.

Formula za izračunavanje potrebne količine vode za razblaživanje rakije je:

Vv = Vp × ( (Pp − Pž) ÷ Pž )
Legenda: Vp – početna zapremina rakije (u litrima), Pp – početna jačina rakije (u %), Pž – željena (konačna) jačina rakije (u %), Vv – količina vode koju treba dodati (u litrima)

Ili koristiti ponuđene onlajn kalkulatore.

Literatura (06.10.2025.):

www.sveovinu.com

rakija-uglavnom.blogspot.com

www.sljivovica.net

www.tehnologijahrane.com

www.enolog.rs

migros.rs

Vino od jabuka

Kako da napravite vino naravno od grožđa već ste imali prilike da pročitate u ranijim postovima, ali od jabuka pročitaćete u ovom, sledi kratko uputstvo. Cider je vino napravljeno samo od jabuka sorte cider.

Dan prvi

• Usitni jabuke na sitnilici,
• ubaci u sud, ubaci 2-4 grama enzima (lallzyme cuvee blanc ili cuvee blanc), ubaci 10gr vinobrana na 100kg mase (60ml sumpovin), sačekaj da prenoći.

Dan drugi

• Sutradan presuj preko prese za grožđe.
• Bistrenje soka, taloženje i skidanje sa taloga a nakon toga fermentacija.

Dan treći

• Dobijeni sok ubaci u sud za fermentaciju,
• ubaci razmnoženi slekcionisani kvasac i hranu
• Pusti neka fermentacija teče na što nižim temperaturama, a kada se završi primeni iste postupke i mere kao kod proizvodnje belih vina.

Ako dobijena šira nije jako mutna drugi i treći dan možete spojiti tj. bentonit sipate zajedno sa kvascima.

Kako ispeći rakiju, lozavaču i komovicu

Presovanje grožđa

Lozovača (rakija od grožđa) je rakija dobijena destilacijom fermentisanog grožđanog kljuka (kljuk je grožđe odvojeno od petelnjki i izmuljano).

Komovica je rakija dobijena od ispresovanog grožđa pomešanog sa vodom i šećerom, najčešće je nusprodukt nastao u procesu pravljenja vina. Količina dodate vode je jedna trećina ispresovanog grožđa a šećera jedna čevrtina od dodate vode. Poželjno je dodati i vinsku ili limunsku kiselinu za dobru komovicu i to od 1 do 2 grama na litru komine.
Ako pravimo komovicu kao nusprodukt proizvodnje vina odlična stvar je i posle taloženja šire, talog ubaciti u kominu.

Sad kada imamo materijal za fermentaciju, šta radimo. Sipamo masu u burad za fermentaciju, treba da ostane oko 25 % slobodnog prostora, ako hoćemo da poboljšamo uslove za fermentaciju dodajemo selekcionisane kvasce koje možete nabaviti u poljoprivrednim apotekama. Bure zatvoriti i ostaviti na tamno mesto gde se temperatura kreće u rasponu od 16 do 20 stepeni. Kominu mešamo svaki dan. Komina je spremna za pečenje rakije kada sav šećer pređe u alkohol što se može proveriti pomoću Ekslovog širometra, što je negde od 10 do 21 dan ili stara metoda kada masa padne na dno. Ako kominu nemožemo peći pravovremeno tj. najkasnije dve nedelje nakon okončanja fermentacije moramo je konzervirati.

Destilacija rakije

Destilacija prevrelog kljuka je obavezno dvokratna tj. sa prepekom. Komina se sipa u kazan do dve trećine, u početku se naloži jače, kada se kapak zagreje ložimo umereno, tako se najlbolje frakcionišu sve materije koje doprinose kvalietetu rakije od grožđa. Prvo odvajamo prvenac u količini 1% u odnosu na količinu komine u kazanu.

Korisni linkovi: http://www.sljivovica.net,  http://www.erepublik.com/en/article/kako-peci-rakiju-1975103/1/20

Pretakanje vina

Otakanje šire nije pretakanje vina, vino još nismo napravili imamo samo kljuk ili širu. Početnici često greše i mešaju ova dva pojma. Otakanje predhodi svim pretakanjima.

Pretakanje vina: otvoreno, zatvoreno, prvo, drugo, treće....

Otvoreno pretakanje vina, predstavlja prebacivanje vina iz jednog suda u drugi pri čemu je vino u dodiru sa vazduhom. Neiskusni vinari kao što smo svi bili na početku, teško shvataju razliku izmešu ova dva pretakanja. Kod otvorenog je redosled vino, vazduh i vino a kod zatvorenog vino i vino.

Zatvoreno pretakanje vina, najjednostavnije objašnjenje: kada je jedan kraj creva za pretakanje u vinu koje se pretače a drugi kraj na dnu suda u koji se pretače i vino nema kontakta sa vazduhom na putu do novog suda.

Prvo pretakanje vina, po pravilu je uvek otvorenog tipa kako bih se jedinjenja nastala raspadanjem kvasaca i drugih nusprodukata vrenja eliminisala. Prvo pretakanje je najčešće 20 do 30 dana od početka vrenja.

Druga pretakanje vina, i sva ostala pretakanja su zatvorenog tipa osim u slučaju razboljevanja vina o čemu drugom prilikom.

Ovaj post je nastao na osnovu sopstvenih iskustava u procesu pravljenja vina i  iskustava drugih (sveovinu.com i vinogradarstvo.com).

Kako napraviti vino

Ako želite sami da napravite svoje vino, evo kratkog uputstva i sigurno najjednostavijeg načina kako napraviti vino.

Kao prvo morate nabaviti grožđe.
Možda imate svoj vinograd, onda samo trebate da ga oberete kada je zrelo grožđe, ako nemate, kupite ga. Kraj septembra i početak oktobra je najbolje vreme grožđe je zrelo, poseduje potrebnu količinu šećera i kiselina za kvalitetno vino. Grožđe kupujete na kvantaš pijacama, oglasima ili direktno kod vinogradara, zapamtite tražite samo vinske sorte a najpoznatije su: italijanski rizling, rajnski rizling, šardone, smederevka, prokupac, kaberne sovinjon, merlo, vranac... Postoji još jedan način a taj je da kupite gotovi sok od grožđa od čijeg kvaliteta i zavisi kvalitet proizvedenog vina.


Pod dva, muljanje i ceđenje.
Muljati možete na dva načina. Starinski način gaženjem grožđa ili muljačom, jednostavne muljače neodvajaju peteljke a skuplje odvajaju što je bolje za kvalitet vina. Sada treba da iscedite (ispresujete) i ne morate, tako gubite veliku količinu šire tj. vina. Za ceđenje improvizujte ili nabavite pravu presu. Od ispresovanog grožđa možete ispeći Komovicu (vidi uputstvo, kako ispeći rakiju lozovaču i komovicu)

Treće, taloženje šire.
Posle muljanja sadržaj isceđenog kljuka sipate u sud optimalne veličine i dodajete vinobran u odnosu 100 litara 10 grama vinobrana, promešate. Ostavljate širu da se taloži minimum 24 sata. Posle tog perioda otočite istaloženu širu sa taloga u novi sud, u kome će zauzeti od dve trećine do tri četvrtine zapremine.

Presovanje grožđa

Četvrto, alkoholna fermentacija.
Sad u otočenu širu sa taloga možete da dodate vinski kvasac koji može da se kupi u većini poljoprivrednih apoteka, može i bez njega. Sud zatvorite pod uslovom da sprovedete crevo koje će da ispušta sumpor dioksid u sud sa vodom ili vrenjaču. Ovaj proces traje od 25 do 30 dana, videćete kada se šira umirila, imate vino.

Peto, prvo pretakanje.
Sada pretočite vino ostavljajući u staroj posudi talog. Dobili ste vino, doduše mlado i divlje, možete ga koristiti, ako hoćete bolji kvaliete onda još mora da stoji i da se pretače što se zove nega vina a o tome možda neki drugi put. Živeli.

Ovaj post je napisan iz ličnog iskustva vremenom učeći od iskusnijih i sa interneta (sveovinu.com i vinogradarstvo.com).