Kako odimiti ribu, dimljenje ribe

Kada nastupi jesenji period treba pripremiti namirnice tako da mogu da se čuvaju preko zime a ne izgube svoje hranjive osobine. U predhodnom postu pisali smo kako ukiseliti kupus a sada kako odimiti ribu ili kako pripremiti dimljenu ribu. Možete dimiti sve vrste ribe, najčešće su to: dimljeni šaran, dimljeni tolstolobik, dimljeni amur, dimljena pastrmka itd.

Dimljena riba

Nabvka ribe, bez obzira koju ribu želite da odimite ona mora biti sveža nikako iz zamrzivača, kako prepoznati svežu ribu pogledajte u postu kako ispeći ribu na roštilju.

Priprema ribe, svežu ribu očistiti od krljušti i iznutrica, odstraniti glavu i dobro oprati (od glava, repova i ikre možete spremiti riblju čorbu). Ako je riba velika najbolje je prepoloviti na dve polutke, sa kostima ili ispanglovati bez kostiju, i u jednom i drugom slučaju zasecanjem uz kičmeni stub.

Dimljenje ribe je proces njenog konzerviranja i sastoji se od dva postupka: salamurenje i dimljenje.

Salamurenje ribe, može biti mokro i suvo. Jednostavniji način je suvo salamurenje, ribu dobro posoliti sa obe strane i ostaviti da stoji 24 do 48 sati na prohladnom mestu (na polovini vremena salamurenja okrenuti i dosoliti ribu).

Okačena riba posle pranja

Dimljenje ribe, prvo ribu treba oprati tako što potopite ribu u hladnu vodu pola sata, operete pod mlazom vode, provučete kroz gornji deo polutke kanape i okačite da se osuši.  Ribu dimiti hladnim postupkom na dva dima.

Čuvanje, ovako pripremljena riba može da stoji dugo, ali ako je mala mora posle pet dana na vazduhu u zamrzivač inače će da se presuši.

Dimljenu ribu možete konzumirati bez dodatne obrade a možete pripremiti neki od specijaliteta: punjena dimljena riba, dimljeni šaran na skadarski način, jesenji složenac, dimljena riba marinirana u ulju, na roštilju itd.

Kako ukiseliti kupus

Kislei kupus je izuzetan izvor vitamina i hranjivih materija tokom zimskih meseci, sam kupus sadrži niz hranjivih i lekovitih sastojaka kao što su: celuloza, tartronske kiseline, hidrosulubni vitamini, vitamina C, vitamin A, kalcijum, belančevine, hlorofil, kao i određeni procenat gvožđa. Procesom kišeljenja kupusa, dokazano je da povećavamo nutritivna svojstva kupusu. Kako ukiseliti kupus u nastavku ovog teksta.

Recept za kiseli kupus

U nabavku kupusa krenite početkom novembra, nikako ranije. Najbolji je "Futoški kupus", kada se kaže futoški kupus misli se na sortu kupusa a ne na mesto uzgajanja, ali najlakše ga je naći u Futogu. Listovi glavice su zelene boje sa slabo naglašenom nervaturom što je i osnovna prednost futoškog kupusa zadržava mekoću a i sarma se lako zavija.

Kada ste nabavili kupus, stavljate ga u bure, osnova recepta za kiseli kupus je 3% soli na zapreminu bureta, koliko je težak kupus uopšte nije bitno. So je najlakše da rastvorite u vodi pre nalivanja, tako će se ravnomerno rasporediti. Voda se naliva skoro da samog vrha, onda stavimo pritiskivač (kamen ili plastični pritiskivač za kišeljenje kupusa, ima ga u svim plastikarama). Bure treba da stoji na ujednačenoj temperaturi, svakih pet dana pretačete tečnost sa dna i prelivate od gore, pretakati možete preko slavine, ako je nemate sa crevom kao kod pretakanja vina.

Kako ukiseliti kupus ribanac.
Korisni linkovi: http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.304.html%3A359683-Kupus-bogat-vitaminom-C,
http://www.serbiancafe.com/lat/kuvar/recipe/11/343/Kiseli-kupus#.UmobPXB7L0c
http://morguefile.com

Kako ispeći rakiju, lozavaču i komovicu

Presovanje grožđa

Lozovača (rakija od grožđa) je rakija dobijena destilacijom fermentisanog grožđanog kljuka (kljuk je grožđe odvojeno od petelnjki i izmuljano).

Komovica je rakija dobijena od ispresovanog grožđa pomešanog sa vodom i šećerom, najčešće je nusprodukt nastao u procesu pravljenja vina. Količina dodate vode je jedna trećina ispresovanog grožđa a šećera jedna čevrtina od dodate vode. Poželjno je dodati i vinsku ili limunsku kiselinu za dobru komovicu i to od 1 do 2 grama na litru komine.
Ako pravimo komovicu kao nusprodukt proizvodnje vina odlična stvar je i posle taloženja šire, talog ubaciti u kominu.

Sad kada imamo materijal za fermentaciju, šta radimo. Sipamo masu u burad za fermentaciju, treba da ostane oko 25 % slobodnog prostora, ako hoćemo da poboljšamo uslove za fermentaciju dodajemo selekcionisane kvasce koje možete nabaviti u poljoprivrednim apotekama. Bure zatvoriti i ostaviti na tamno mesto gde se temperatura kreće u rasponu od 16 do 20 stepeni. Kominu mešamo svaki dan. Komina je spremna za pečenje rakije kada sav šećer pređe u alkohol što se može proveriti pomoću Ekslovog širometra, što je negde od 10 do 21 dan ili stara metoda kada masa padne na dno. Ako kominu nemožemo peći pravovremeno tj. najkasnije dve nedelje nakon okončanja fermentacije moramo je konzervirati.

Destilacija rakije

Destilacija prevrelog kljuka je obavezno dvokratna tj. sa prepekom. Komina se sipa u kazan do dve trećine, u početku se naloži jače, kada se kapak zagreje ložimo umereno, tako se najlbolje frakcionišu sve materije koje doprinose kvalietetu rakije od grožđa. Prvo odvajamo prvenac u količini 1% u odnosu na količinu komine u kazanu.

Korisni linkovi: http://www.sljivovica.net,  http://www.erepublik.com/en/article/kako-peci-rakiju-1975103/1/20

Kako napraviti pdf dokument

www.online-convert.com

Sigurno ste i vi na početku vašeg prijateljstva sa računarima došli u situaciju da se pitate čemu služi Acrobat Reader nastao 1990. godine, danas Adobe Reader ako ga niste deinstalirali shvatili ste, naravno otvara pdf dokumente.

Prednost pdf dokumenata u odnosu na ostale jeste što uvek isto izgleda bez obzira koji operativni sistem koristite, kompjuter, web browser ili štampač. Mana mu je što se teško menja, što u stvari i jeste cilj njegovog kreiranja.

Sada kako napraviti pdf dokument, vrlo jednostavno dokument sa vašeg računara otvorite u nekom od besplatnih web servisa za online kreiranje pdf dokumenta i kliknete na "convert to pdf" i napravili ste ga.

Drugi način je da na svoj lokalni računar instalirate neki od pdf štampača, i iz svakog programa za kreiranje dokumenata (word, excel, power point ili open office) možete ga odštampati u pdf dokument, što u stvari predstavlja kreiranje pdf dokumenta.

Danas u većini programa za pravljenje dokumenata postoji opcija da se on ili izveze u pdf ili snimi kao pdf dokument.

Kako marinirati divljač

Šta sve uraditi sa odstreljenom divljači

Pernatu divljač u supu, a krupnu i dlakavu u paprikaš! da li treba baš tako? Mnogi od nas su probali divljač, ali neretko nisu osetili i izvanredan ukus izuzetno cenjene hrane.

Da bi se doživele i osetile te osobine postoji put pripreme divljači od trenutka odstrela, pa do spremanja, kuvanja, pečenja...

Prvo je neophodno divljoj svinji, srni, jelenu... izvaditi creva i sačuvati iznutrice (pluća, srce i jetru). Kod zeca, ako je skoro odstreljen, čuva se čak i krv. Pernatoj divljači takođe sačuvati iznutrice, ako nisu oštećene od sačme, a kod šljuke i bekasine obavezno izdvojiti i sačuvati creva, jer su poseban delikates. Krupnu i dlakavu divljač treba ostaviti u krznu da prenoći (12-24 sata), obešenu za zadnje noge, pa joj tek onda oderati kožu. Pernatu divljač ostavimo nekoliko dana da odstoji na hladnom mestu ili na mrazu. Posle toga treba očupati perje na suvo, jer je tako meso ukusnije nego kada se šuri.

Meso krupne i dlakave divljači (but, plećka, leđa...) treba držati u hladnoj vodi 24 do 48 sati i više puta menjati vodu, a potom još dva dana duboko zamrznuti. Posle odmrzavanja meso treba isprati i obrisati.

Najvažnija etapa pripreme divljači je mariniranje

Marinat (ili marinada) je aromatičan, začinjen sok, kuvan ili nekuvan, u koji se potapa meso. meso se marinira da bi se što duže sačuvalo (impregniralo) od kvarenja, da bi omekšala vlakna određenih delova i dabi primilo miris i ukus raznih začina i aromatičnih biljaka.

Postoji više vrsta marinata: nekuvan, kuvan, suvi, marinat za manje komade mesa, za brzo (kondiciono) mariniranje i namenski (za određenu vrstu divljači). Sud u koji se stavlja meso i marinat treba da je od zemlje (keramike) ili porcelana. Bitno je izbegavati metalno posuđe i metalni pribor za prevrtanje mesa tokom mariniranja.

Nekuvani marinat

Nekuvani marinat se sastoji od raznog povrća, mirisnog bilja i začina pomešanih sa belim vinom, sirćetom i uljem.

Kuvani marinat

Priprema se od manje- vše istih sastojaka kao i nekuvani, samo što se ovaj najpre prži na ulju, zatim preliva vinom i sirćetom i kuva 30 do 40 minuta. Za kuvani marinat, zbog isparavanja, treba dodati oko 20 posto više vina i sirćeta nego u nekuvani. Kuvani marinat treba ohladiti, pre nego što se njime prelije meso. Od ovog pravila se može odstupiti jedino ako vreme ne dopušta čekanje, ili ako je u pitanju starija divljač, koju treba uvek preliti vrelim marinatom.

Koju ćemo vrstu marinata upotrebiti, odlučuje vrsta ili deo mesa koji se marinira. Od toga zavisi i vreme mariniranja. Osim toga, važno je znati da zimi mariniranje traje duže tada veći komadi mesa mogu da ostanu u marinatu 5-6 dana, dok ih leti ne treba držati duže od 2-3 dana. Naravno na hladnom mestu, ispod 7 stepeni celzijusa.

           

           

Konzerviranje kuvanog marinata

Ako meso mora da stoji u marinatu duže od tri dana, marinat mora da se konzervira: preručiti ga u drugu posudu, pa na svaki litar marinata dodati po jedan decilitar belog vina i sirćeta, kuvati 10 minuta, ohladiti ga i ponovo preliti meso. Isti marinat može se upotrebiti i više puta, ako se leti prokuva svaki drugi, a zimi svaki četvrti dan, uz dodavanje vina i sirćeta.

Marinat za manju pernatu divljač

Šljuke, prepelice, jarebice i slične ptice mogu se održati nekoliko dana ako se samo posole, pobibere i poprskaju belim vinom, konjakom i uljem. Povremeno ih treba okretati u ovom jednostavnom marinatu.

Suvo mariniranje

Suvo mariniranje je mešavina aromatičnog bilja i začina pomešanih sa uljem. Osnovna uloga ulja u svim marinatima je da spreči isušivanje, dehidraciju sokova iz mesa.

  

Sastav nekuvanog marinata

Za jedan litar marinata potrebno je:

• 2 šaragarepe iseckane na kolutiće
• 2-3 glavice sitno iseckanog crnog luka
• čen zgnječenog belog luka
• manji koren celera, sitno iseckan
• kašika peršunovog lista sitno iseckanog
• kašika majčine dušice
• 5-10 zdrobljenih zrna bibera
• 1 usitnjen lovorov list
• 1-2 karanfilića
• 0,6 l belog vina
• 0,2 l sirćeta
• 0,2 l ulja
• 0,5 dcl konjaka
• 10 zrna korijandera
• 5-6 zrna kleke
• 10 zrna borovnice

  

Kuvani marinat

Postupak znamo, sastojci su nam tu, malo više vina i sirćeta, prelijemo meso i povremeno ga okrećemo.

  

Marinat za male komade mesa

Kotleti, orasi od srne i komadi mesa praseta divlje svinje, mariniraju se sa 1 dl belog ili crnog vina, 1 dl sirćeta i 0,5 dl ulja uz povremeno mešanje. Postoji i drugi način: preliti meso limunovim sokom, zdrobljenim biberom i uljem. Ovi postupci traju 24 sata.

Kod " matore" divlje svinje marinat može da sadrži više sirćeta od vina - na litar marinata i do 0,5 l sirćeta. U zavisnosti od vrste mesa može se koristiti crno umesto belog vina, pogotovo za spremanje ragua, gulaša i sličnih jela. Može se koristiti i vinsko sirće ili mešavina balzamovog i alkoholnog.

  

Špikovanje slaninom

Posle mariniranja divljači, posna mesa se oblažu ili špikuju slaninom. Špikuju se veliki komadi mesa, a pernata divljač umotava u režnjeve.

Autor: Miroslav Kurjakov

Pretakanje vina

Otakanje šire nije pretakanje vina, vino još nismo napravili imamo samo kljuk ili širu. Početnici često greše i mešaju ova dva pojma. Otakanje predhodi svim pretakanjima.

Pretakanje vina: otvoreno, zatvoreno, prvo, drugo, treće....

Otvoreno pretakanje vina, predstavlja prebacivanje vina iz jednog suda u drugi pri čemu je vino u dodiru sa vazduhom. Neiskusni vinari kao što smo svi bili na početku, teško shvataju razliku izmešu ova dva pretakanja. Kod otvorenog je redosled vino, vazduh i vino a kod zatvorenog vino i vino.

Zatvoreno pretakanje vina, najjednostavnije objašnjenje: kada je jedan kraj creva za pretakanje u vinu koje se pretače a drugi kraj na dnu suda u koji se pretače i vino nema kontakta sa vazduhom na putu do novog suda.

Prvo pretakanje vina, po pravilu je uvek otvorenog tipa kako bih se jedinjenja nastala raspadanjem kvasaca i drugih nusprodukata vrenja eliminisala. Prvo pretakanje je najčešće 20 do 30 dana od početka vrenja.

Druga pretakanje vina, i sva ostala pretakanja su zatvorenog tipa osim u slučaju razboljevanja vina o čemu drugom prilikom.

Ovaj post je nastao na osnovu sopstvenih iskustava u procesu pravljenja vina i  iskustava drugih (sveovinu.com i vinogradarstvo.com).